|
 |
| Arhiva-Aktuelno |
Srpska Pravoslavna Crkva Opštine Plandište
žiro racun : 340-33356-63
Plandištanski paroh, protojerej Dušan Niševic
tel: 013 861686 / mob.tel: 063 8644021
Kulturno obrazovni centar
Plandište
direktor Mihajlo Bančević
tel: 013 861008 / mob.tel: 063 7271148
|
 |
POMOZIMO ZAVRŠETAK HRAMA U PLANDIŠTU!
Po prvi put u svojoj zanimljivoj istoriji naše Plandište ce dobiti hram Svete srpske pravoslavne crkve. Kao što je poznato, radovi na zgradi crkve, u ovom duhovnom kompleksu koji ce još sadržati zvonik i crkvenu višenamensku salu, kao i, verovatno, neke pratece sadržaje za decu i omladinu, ali i za svekoliko gradjanstvo, ušli su u završnu fazu. Iako još nezavršena, gradjevina crkve, na kojoj, u popodnevnim casovima pod blagim suncanim zrakama, blista novopostavljeni krst, pleni svojom skladnošcu, lepotom i neimarskim umecem. Iskustvo, znanje, talenat i predanost svom poslu, još jednom su potvrdili visoke reference arhitekte celog projekta, graditelja i projektanta mnogobrojnih pravoslavnih sakralnih objekata, gospodina Predraga Ristica, koji je poznatiji medju svojim kolegama, prijateljima i poštovaocima kao Pedja Isus. Sam hram je posvecen prepodobnom svetom Rafailu Banatskom, coveku rodjenom u Banatu, nekadašnjem hilandarskom monahu, koji je negde pred kraj 17. veka po nalogu Bratstva najpoznatijeg srpskog manastira, poslan na "manistirsko poslužanije" u Banat, u austrougarsku carevinu, da duhovno osnaži i u Bogu sacuva Srbe izbegle u najvecoj od mnogrobojnih seoba iz porobljene od Turaka Srbije. U Banatu je iskusni hilandarski monah Rafailo vrlo brzo svojim postupcima, radom i božijim darom stekao nepodeljene simpatije i poštovanje srpskoga življa. Svojim savetima, molitvama i uzornim isposnickim životom bio je pravi primer svojim sunarodnicima. Njegova bogomdana mogucnost da pomogne drugima, posebno bolesnima i onima u nevolji ucvrstila je osecaj duhovne sigurnosti kod banatskih Srba, što dokazuju i brojni votivni darovi kojima su darivani, kako on za života, tako i njegove mošti posle Rafailovog upokojenja u prvim godinama 18. veka u današnjem Zrenjaninu. Sve to je uticalo da se vrlo brzo u našem narodu razvije kult Sv. Rafaila prozvanog Banatski, koji je i mrtav nastavio da snagom svojih moštiju cini cudesa. Hram u Plandištu, ne samo da je prvi hram Srpske pravoslavne crkve u ovome mestu, vec je i prvi u našem narodu što je posvecen Sv. Rafailu, koji je proglacen za sveca 20. maja 1966. godine i ciji kult i dalje živi i razvija se. Put do izgradnje hrama je bio dug, krivudav, težak i cesto nerazumljiv. Može se podeliti na nekoliko faza i najteža je, svakako, bila ona u kojoj se nije razmišljalo o crkvi u Plandištu. Kasnije, kada su se stekli uslovi i kada je sazrela odluka da se pocne sa njenom gradnjom, lutalo se u idejama i predlozima, kako sa projektom, tako i sa izborom mesta na kojem ce se graditi duhovni kompleks. Tradicionalno shvatanje da je crkvi mesto u centru naselja, srecom, nije se realizovalo. Zašto srećom? Pa, zamislimo u centru Plandišta hramovni kompleks sastavljen od crkve, zvonika, crkvene sale, amfiteatrom i prostorom za sabore, parkom sa sadržajima za najmla|e i, eventualno, parohijskim domom! Teško, da bi se sve to uklopilo bilo gde u centru Plandišta, a da se znacajno ne zatome funkcionalna i estetska komponenta duhovnog kompleksa.Sa druge strane, mesto na kojem su udareni temelji sadašnje crkve, u pocetku osporavano i oštro kritikovano, doživelo je ogromnu preobrazbu. Poslednjih godina prisustvujemo procesu kako se pred našim ocima uparložena i neugledna ledina pretvara u prelep, kultivisan i, to je sigurno, buduci najlepši prostor u Plandištu u kojemu ce duhovni kompleks dominirati svojom, vec sada uocljivom, izuzetnom lepotom, sa mogucnošcu potpunog funkcionalnog afirmisanja svih njegovih sadržaja. Sam neimarski deo, odnosno zidanje crkve, po sretno izabranom projektu, i pored, uglavnom objektivnih poteškoca, privodi se kraju. Zahvaljujuci ljudima dobre volje, razumevanju predstavnika lokalne samouprave u dužem vremenskom periodu, kao i pojedincima, kolektivima, organizacijama i ostalim mnogobrojnim subjektima u bližem i daljem okruženju, na nekada neuglednoj ledini izrastao je hram neobicne lepote, ozidan, pokriven, izmalterisanom iz nutra, sa prelepom freskom iznad ulaznih vrata, prvom na kojoj je ikada živopisan lik našeg patrona. U toku su radovi na postavljanju prozora i drvenarije. Pri kraju su dogovori o izradi ikonostasa, kao i o pocetku živopisanja ikona, a vec su preduzete radnje za izbor pogodnih kamenih plocica za postavljanje poda. Ostali radovi koje je potrebno uraditi da bi se crkva potpuno završila, ipak su manjeg znacaja. Prethodno receno, ako se izrazi u novcu, znaci to da je do sada u izgradnju hrama u Plandištu uloženo radova u vrednostu od oko 200.000,00 EUR, ali i to da je još potrebno za potpuni završetak crkve oko 30.000,00 EUR. Teško je pobrojati sve zaslužne koji pomogoše izgradnju crkve Sv. Rafaila Banatskog, a to i nije cilj ovoga teksta. Važno je istaknuti da je svaki dar jednako vredan i da su sigurno najvredniji oni koji se daju iskreno i prema mogucnostima darodavca. Medjutim, svi pokloni i sve pomoci koji se namenjuju izgradnji našeg hrama ne smeju biti deo necega što je nekome uskraceno, jer svaka crkva što je poceta ona ce se i završiti, ali zbog toga ne sme trpeti ni jedno dete, ni jedan bolesnik, ni jedano rešavanje problema, ma koliko oni izgledal i banalno, a koji trenutno zagorcavaju život malim, obicnim ljudima, koji su, u stvari, i najveci razlog i uzrok celog ovog neimarskog poduhvata. Iz krila obicnog naroda radja se naša buducnost i naše potomstvo, o kojemu se moramo kroz crkvu i veru našu starati i uputiti ga u to da smo mi Srbi Božiji narod, medju ostalim Božijim narodima, i da je Božiji put jedini pravi koji obezbedjuje sigurnu buducnost kako pojedincu, tako i celom našem narodu. Samo življenje u Bogu kroz veru našu hrišcansku ucinice da žrtve naših svetih predaka dobiju pravi smisao, a naše postojanje opravdanim. Na kraju, teško je ne uociti slicnost izmedju života Sv. Rafaila i hrama, prvoga posvecenog njemu. Kao nekada hilandarski monah u Banatu, tako i danas naš hram se javlja na ovim prostorima u teškim vremenima po naš narod sa istim zadatkom: da nas osnaži u veri našoj pravoslavnoj i tako sacuva u Bogu. Bez hrama, sve ovo je nemoguce i zato:
POMOZIMO ZAVRŠETAK HRAMA U PLANDIŠTU!
|
 |
| |
|
|
| |
|
|
|
|
